Sukob u Ukrajini, da li su Rusi agresor

Već preko 140 dana traje specijalna operacija koja je počela 24.02.2022, a i dalje pojedinih nažalost i u Srbiji ima, koji tvrde da je Rusija agresor. I to i pored svih činjenica sa kojima zahvaljujući modernih medija raspolažem.

“OVAJ SUKOB NIJE POČEO 2022,VEĆ 2014 I DOBRO SE ZNA KO JE POČEO”

Prvi sukobi koji su kasnije i doveli do specijalne vojne operacije dešavali su se već oko izbora u Ukrajini 2014 godine. Tada su neonacističke i fašističke organizacija poput Azov bataljona i Desni sektor na Majdanu u Kijevu rušili izbornu volju ukrajnskog naroda i postavili antirusku vladu. Sve to u duhu Hitlerovog saradnika i slugu trećeg rajha Stepana Bandere, ali i uz podršku SAD i Evropske unije.

Nacističke i fašističke organizacije sa slikom Bandere

Dolaskom Porošenka i Jazenjuka, kao i nacističke Swoboda stranke na vlasti, počinje hajka na sve šta je rusko. Ruski jezik biva zabranjen, antifašistički spomenici bivaju rušeni, Ruse napadaju na ulici, po lokalima, pa i po kućama. Jezive scenarije se odigravaju, koja podsećaju na najtamnije vreme nacističke Nemačke od 1933 do 1945. Vrhunac svega je najverovatnije uterivanje Rusa u Dom sindikata u Odesi i spaljivanje istog u kome su skoro 50 nevine osobe izgubile život. I dok skoro ceo svet slavi da rada i radnika prvog maja 2014, već u ranim satima drugog maja iste te godine 48 nevine osobe, samo zato što su Rusi, budu spaljivani u Dom sindikata u Ukrajini. Pa zamislite kakva bi reakcija bila da su samo 10 američki državljani, sačuvaj Bože, bili spaljivani na severu Kosovske Mitrovice.

Spaljivanje Doma sindikata i 48 nevinih osoba, samo zato što su ruske nacionalnosti

Rusija na to nije odgovorila silom, već molbama da napadi i sukobi stanu. SAD i EU su uz manje nego formalan protest, prećutno prešli preko ovaj zločin nad čovečanstvom. Iako Evropa na svojoj teritoriji od drugog svetskog rata više nije videla ovakav zločine, čast izuzecima, ali ista ta Evropa je ćutala. Ćutali su i zeleni u evropskim zemljama i u evropskom parlamentu, koji bi da su bili spaljeni 50 pacova odmah tražili da se uvedu sankcije Ukrajini. Vrhunac cinizma su bile sugestije evropske socijaldemokratije i zelenih, koji su krivicu za spaljivanje Ruse tražili kod samih žrtva. Ali šta i očekivati od stranaka koji su se devedesete odlučili za put na kome su i za koje je pacifizam samo fraza.

“Odesa, Lugnjansk, Donjesk i poluostrvo Krim mole Rusku federaciju za pomoć, od straha da ne dočekaju istu sudbinu”

Imajući u vidu šta se dešava i kakva je rulja krenula Ukrajinom, oblasti Donjeck, Lugnjansk, Odesa i Krim tražu zaštitu od Rusije. Ali Ruska federacija poštujući integritet i suverenitet Ukrajine donosi odluku da ne šalje vojsku u napomenute oblasti. Tek od trenutka referenduma na poluostrvu Krim, na kome 96,77% glasača traže da se Krim pripoji Ruskoj Federaciji. Izlasnost na referendum je bila 83,1%, 69 stranih posmatrača iz 13 zemalja su pratile referendum. To je Ruskoj Federaciji davalo legitimno pravo da zaštiti volju naroda sa Krima, a da ruska vojska žaštiti sam narod od mogućnosti odmazde od strane ukrajnskih nacista i fašista.

Referendum na poluostrvu Krim 2014 godine

Azov bataljon, Desni sektor ali i regularne naoružane ukrajnske snage od tog trenutka koncentracije svojih napada okreću prema Odesi, Donjeck i Lugnjansk. Žitelji tog područja iz straha od istrebljenja organizuju sopstvenu naoružane odbrane. Njima se pridružuju i dobrovoljci iz raznih žemalja ovog sveta, među ostalom i iz Srbije. Dok Rusija i dalje ne želi da ovaj konflikt preraste i traži miran način za okončanje sukoba. Nažalost ukrajnske vlasti odbijaju svaki zahtev, pa i svaku molbu za mir i okončanje sukoba. Podpaljeni od strane Sjedinjenih američkih država i Evropske unije oni nastavljaju sa napadima i zločinima prema ne samo ruskim narodom. Pogotovo Azov bataljon u nadi beskrajne podrške sa takozvanog zapada, želi da istrebi ne samo sve rusko već i svakog ko ne prihvata ideologiju Stepana Bandere.

Azov bataljon u punoj snazi, pre njegovog ne slavnog kraja u maju 2022 godine.

Tek nakon 8 godina, bezbroj molba i upozorenja sa ruske strane, do tada od drugog svetskog rata neviđenih zločina u Evropi od strane ukrajnskih snaga, ali i pokušaja Belorusije da posreduje između Ruske Federacije i Ukrajine, ruske snage 24.02.2022 ulaze u Ukrajinu. Nakon, pored svega što je do tada već učinjeno od strane ukrajnskih naoružanih snaga i ukrajinske vlasti, bezbroj provokacija novo izabranog predsednika Selenskog, Rusija nema druge mogućnosti od toga da odbranu svog naroda uze u svoje ruke. Što je i odgovor na naslov članka, da li je Rusija agresor? Nakon svih činjenica koje smo vam izneli, slobodno sami odlučite, da li država poput Ruske Federacije koja ima jedan od najbolji i naj moderni oružani arsenal trenutno vrši agresiju. I to sa manje od 250.000 vojnika i naoružanjem i načinom vođenja ove specijalne operacije, kako bi se sprečile civilne i nevine žrtve.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin i general armije i ministar odbrane Sergej Šojgu

Dok operacije poput Milosrdni Anđeo i Agent Orange, predvođene SAD i NATO paktom, ne biraju ni sredstva, niti brine o žrtvama i civilima. Ruske snage ovu operaciju sprovode tako, kako bi maksimalno izbegli nevine žrtve. Zbog toga Rusija niti koristi sve mogućnosti sopstvene oružane snage, ali zato pažljivo bira na koji način se kojim ciljem i sa kojim oružjem prilazi.

“Rusi ne vode rat protiv Ukrajine, još manje protiv ukrajnskog naroda. Rusija samo želi da zasititi svoj narod”

Da nije u pitanju agresija, o tome govori i činjenica da Ruska Federacija niti vodi rat protiv Ukrajine niti protiv ukrajnskog naroda. Za razliku od ukrajnskih snaga, Rusi ne vrše teror nad civilnim stanovništvu, već naprotiv snabdeva sve jednako sa lekovima, hranom i pružanjem mogućnosti da napuste borbena područja. Ruska Federacija i njene vojne snage ovu specijalnu operaciju sprovode kako bi zaštitili živote nedužnih, branili njihovu slobodu i obezbedili njihova ljudska prava, boreći se protiv naj mračnijih elemenata iz prošlosti i sadašnjosti. Kada bi Rusija upotrebila metode SADa i NATO pakta i koristila svu moć njenoga oružanog arsenala, od raketa do avijacije. Odavno bi Ukrajina nestala kao suverena i samostalna država, ali bi i broj nevinih žrtva bio ogroman, a Ruska Federacija očigledno ne želi ni jedno ni drugo!

1 thought on “Sukob u Ukrajini, da li su Rusi agresor

Leave a Reply