Matalj restoran – opravdane cene!?

Kako smo ovih dana osetili potrebu da ispitamo kuhinju vinarije Matalj, odlučili smo da inkognito odemo na ručak u restoranu iste vinarije.

Put do vinarije i nije baš za pohvalu, pogotovo ako dolazite iz pravca Negotina. Skretanje, uzak prelaz preko kanala, i ne svugde ravan makadamski drum. Sa druge strane, neko bi možda i rekao da put do prave vinarije i ne sme da bude asfaltiran, kako bi se sačuvao rustikalni duh i stekao utisak da smo daleko od urbanog mesta kao što je Negotin. I u koliko se poštuje propisana brzina, nebi ni to oštro skretanje trebalo da predstavlja problem.

Parking je lepo uređen i pruža dovoljno mesta. A još dok niste izašli iz auta možete da primetite da je ceo kompleks izuzetno lepo uređen i održavan. Kako smo napustili vozilo bili smo oduševljeni čistoćom koju smo zatekli od parkinga do samog stola gde smo zauzeli mesta.

Oduševljeni smo bili sa činjenicom, da nema gaziranih sokova, što svemu dodaje dodatnu otmenost. Samo nas je malo razočaralo što nismo imali prilike da pijemo autentični sok od grožđa iz sopstvene proizvodnje. Ali je ljubaznost osoblja nije nam ostavilo mesta za neko posebno razočaranje. I da, što se tiče pića ovde se naša priča i završava, tako da ako ste očekivali referat o vinu moraćemo mi vas da razočaramo. Naš fokus prilikom ove posete bio je na hranu. A i ovo ne treba da bude reklama, već izveštaj.

Započeli smo klasično sa predjelo za dve osobe, koje smo vam kao što vidite uslikali. Doduše, ovde smo i mi primetili da je šteta što ne pijemo vino, bar što tog dana nismo. Impresivno je što ovo predjelo ne što nije svakodnevno, već što je izuzetno šareno. Pored raznih sireva, goveđe pršute i drugih suvo mesnatih proizvoda, lubenica, kupina, smokve, šljive, dinje, badema, lešnika, maslina, posebno nas je pridobio ukiseljeni ćeri paradajz. Ovo je predjelo koje se ne jede samo ovo je predjelo u kome se uživa i verujte nam na pisanu reč, uživali smo. Što u panorami, predivnom pogledu na Negotin preko vinograda, što u ukusnom aranžmanu.

Nakon predjela, ponoviću još jednom predivnom predjelu, odlučili smo se za juneći biftek od 300g.

Za razliku od engleza koji biftek jedu rare (krvav), mi preferiramo biftek kad je well done.

Često kad se biftek sprema na taj način ume da bude veoma suv, ali ne i u ovom slučaju. Mek i sočan i presvega mnogo ukusan, to je precizan opis. Vrh svega je sos koji se servira uz ovaj biftek, koji je zasigurno jedinstveni u celoj Krajini. Neki od sastojaka sosa su lesn… ali ne, ipak nećemo da vam odamo tu tajnu. Samo toliko, opravdana je cena ovog jela.

A kad smo kod cene, za predjelo, dva glavna jela, jedan desert i 7 pića, platili smo 7.230 dinara. I sada dolazimo i do odgovora na pitanje iz naslova. Da li su cene opravdane? Ako želite ekskluzivu, miran ambijent bez galame sa susednih stolova, ljubaznu uslugu, divan pogled, kvalitetnu i ukusnu hranu onda je cena svakako opravdana. Mi smatramo da treba biti ovakvih lokacija, gde nesmetano možete da uživate u ambijentu i hrani. A ponekad zdrava selekcija gostiju je jedino preko cene moguća. Tako da podržavamo svakako koncept za koji se vinarija Matalj odlučila i sigurno je da ćemo ih opet posetiti. Možda tada i dođe do degustacije vina, ukoliko nađemo vozača koji apsolutno ne pije, jer put ostaje posebna priča.

Leave a Reply